Završila sam grafičko inženjerstvo i dizajn, gde mi onaj deo “dizajn” nikad nije išao baš najbolje. Prosto me grafički dizajn nije nikad privlačio, tehnički umem da izvedem to što se od mene traži ali tu kreativnost nisam nikada posedovala. Mada moram priznati da mi je ta “tehnička potkovanost” uvek koristila za šta god sam radila u životu. 

Ne baš tako davno sam otkrila svoju veliku ljubav a to je kulinarstvo. Ranije nisam pokazivala zainteresovanost za to ali odjednom su počele da me zanimaju stvari oko kulinarstva, počela sam da čitam knjige/sajtove i gledam emisije iz kojih sam počela da skupljam recepte, savete i razne cake. Tako je nastao prvi korak projekta “Njufkica”. On je zasnovan na teoriji da se bavim izradom torti i kolača, bavila sam se tim poslom oko dve godine. Vremenom me je taj stres stigao. Moram priznati da zavidim svim tim ljudima koji imaju petlje da se bave tim poslom. Nije problem umeti i voleti nego izaći na kraj sa rokovima i ljudima. Sve u svemu za te dve godine sam dva puta učestvovala na manifestaciji “Svadbena Magija” okarakterisanom kao sajam venčanja, i imala prilike da sama osmislim izgled svog štanda. Gde sam pronašla neko dodatno zadovoljstvo kreiranja i stvaranja nekih predmeta koje smo imali prilike da vidimo u filmovima kao mali. Što je dalje vodilo ka dekoraciji i izradi slatkih stolova za devojačke večeri i izradi medenjaka za goste za svadbe. Kako bih maksimalno učestvovala u izradi dekoracija sam se zaposlila u cvećari i dodatno razvijala svoje interesovanje i za tu oblast kako bih uspela da iznesem i stvorim sve elemente za dekoraciju slatkih stolova. Cela ideja o “Njufkici” je nestala onda kada sam se preselila ali moje interesovanje za stvaranje i kulinarstvo nije prestajalo.

Prilikom preseljenja, imala sam (ne)sreću da iznajmim kuću bez nameštaja. Naravno svaki početak je težak tako da sam imala ograničene mogućnosti i sredstva za sređivanje životnog prostora. Uspevala sam da nađem stare stvari koje sam mogla da priuštim a koje su ljudi prodavali samo da bi ih se otarasili. Vremenom sam naučila da vidim lepotu u tim stvarima, naravno uz male prepravke. Što sam duže razmišljala o tome, sve sam bliža tome da nam društvo i brzina života nameće stil potrošača, tipa “ako nije novo, ne valja”. Tako sam svom životu dodala ekološku notu u smislu restauracije starih stvari. Tako su nastali neki komadi nameštaja na koje sam poprilično ponosna i koje želim da predstavim putem ovog bloga.

Prošlo je neko vreme i odlučila sam da “Njufkicu” podignem na viši nivo tako što sam se odlučila da otvorim ovaj blog. Svrha postojanja ovog bloga je da okupim ljude istih interesovanja, da međusobno delimo savete i iskustva. Usput ako uspem makar jednoj osobi da pomognem svojim savetom ili dam vetar u leđa da se upusti u avanturu kreiranja onda je moj cilj ispunjen. 

Takođe bih ovom priliikom volela da Vam predstavim svoje pomoćnike, Šnjuleta i Čupka ili kako ih još zovem:  “Njufkicini mali pomoćnici”. Oni mi nesebično pomažu skoro pri svakom mom projektu. Tako da s vremena na vreme možete da očekujete neke fotografije u njihovom punom sjaju pomaganja.

Posebno bih se na kraju osvrnula na temu “žene u radionici”, gde bih volela da ohrabrim sve žene da mogu da se izbore sa ovakvim projektima. Neke stvari će biti lake a neke teške ali taj ukus pobede na kraju kada dobijete gotov proizvod je jako sladak. Veoma je lako navući se na taj osećaj i daje veoma veliko samopouzdanje. Na kraju krajeva razbijamo stereotipe “ženskih” i “muških” poslova. Svi mi smo stvoreni za svaki posao samo na kraju ostaje pitanje volje. Prema tome samo napred. Pronađite svoju kreativnost u sebi, znam da je imate!